Jeste li čuli kad u društvu neko kaže, brinem se za njega. Ne kazuju ti to obično u oči, jer kad bi i trebali iskazati se u trenutku, njih nema. Brinu s daljine… Promatraju kako ćete se snaći… Zapravo to im je prikrivena ali prava namjera. Tobožnja briga za drugog se hrani bolom. (Ovdje ne pišem o brizi o članovima vaše obitelji ). Dakle, hrane se bolom. Ali vlastitim bolom. Razumijete ovo VLASTITIM jako dobro. Ne može se bol hraniti radošću. Nikako. Ni tuđom ni vlastitom. Zabrinuti brinu, jer ne mogu kontrolirati vašu situaciju. Ne mogu vam ni savjet dati. Al brinuuuuu. Brinu da ih svi čuju. Brinu toliko da kad do vas dopre informacija da brinu o vama, tada se i vi zabrinete za njih. Koji kružni tok brige.
Začarani krug. No postaje zamorno voziti u tom krugu. Zato pozdravljam sve koji brinu o meni, ja idem drugim putem, i ne brinem za vas. Znam da ćete sigurno nastaviti u svom krugu.