Mi jako rijetko svjesno mislimo, tj. svjesno razmišljamo.

Mislimo i razmišljamo najčešće  tuđe misli.

Tuđe misli, citate, servirano s medija.

O tome mislimo.

Koliko malo svojih misli imate tokom dana?

Tokom sata?

Tokom 10 minuta?

Razmislite.

Šta to formira vaš život i vaše misli?

Pisci, filozofi, političari, spikeri, neznani junaci ispisuju citate onih koji su nekada ipak  stvorili vlastite misli.

Naše misli skup su papagajskih afirmacija koje onda kreiraju naš život.

Cijeli život zapravo bubamo. Od vrtića, škola, studija, učimo napamet, ponavljamo. A to nije ništa drugo nego afirmacija.

E pa kad neznamo drugačije, barem možemo odabrati afirmacije i svjedočiti upravo onakvom životu koji ćemo afirmirali tj. bubati napamet.

 

Pratiš me? Zna često  da me pita moj najbolji prijatelj.

Čujem te. Htio, ne htio, ono šta sam čuo postat će moja afirmacija koja će me potaknuti na razmišljanje o njegovim mislima.

A pitaj boga otkuda je on pobrao te misli.

I u nedogled vrtimo tuđe misli, s minimalnom produkcijom vlastitih.

Nedavno sam na savjetovanju s jednom osobom isprobao tehniku drugačijih, vlastitih misli.

Uspješno, može se.

Samo treba trenirati za početak.

I šta drugo nego citira ti tuđe jer svoje još nisam osmislio.

Kakve su ti misli takav ti je život.